Komatnica 2014.

"Meša na Dravi" 11.svibnja 2014.godine (nedjelja)

Zavalili se lepo u autu Zoran Homen i ja i laganini put Komatnice. Zapričali se o nekim svakodnevnim temama prepustivši nek auto sam stenje vlečući nas. U Koprivnici smo usput pobrali i frenda Milana Frčka i s još većim guštom jurnuli prek Peteranca, Sigeteca, Hlebina vu Komatnicu.
Za praf nismo niti znali kaj nas tam zaozbiljno čeka. Imali smo naputke i smjernice, no tek kad smo prikočili počeli smo uviđati kaj se tu to stopram događa.

Iskreno rečeno, iznenadili smo se i to na više područja. Prvo smo vudrili pešice po šodranom putu uz bajkovit miris bazge i cvrkut ptica prema Dravi. Najemput nam se vrnul osmijeh i boja vu lice i velim odgovorno, nije to zbog domaće rakijice koju smo suknuli mam pri dolasku pred dom.

Drava, ma sama reč fino zvoni, a kad smo ju još i ugledali kak se fino žuri okićena sa zelenim granam drveća i nepokošenom livadom gdje se ističu makovi... nismo mogli ništ drugo nego zestati i udahnuti tak punim plučima da smo mam postali 10 let mlađi.

Do tada baš i nismo kužili kaj to znači "Meša na Dravi", ali ubrzo smo sve otkrili.

Na livadi gde Drava skreće naglo vu levo i gdje se vu nju zabil potok Globočec domaći vrhunski mešter od drveta (Dražen Kuharović) je napravil i postavil veliko raspelo. A gde je raspelo, tu se je i održala i misa. Puno ljudi dobrog duha, livada puna raznolikog šarenog proljetnog livadnog cveča, ugodna podržavajuća Božja reč i Drava koja iza leđa župnika šepče svoju glazbenu anđeosku notu. Kud češ lepše?

Dom, zapravo je to bila negdar osnovna škola Komatnica, ali zbog raseljavanja stanovništva je ostala prazna, je bio prostor glavnog programa. Cilj ovog okupljanja je da se vrnu raseljeni Komatničani, ak ne za stalno onda barem povremeno i iz tih predragih uspomena stvoriti živahnu i obećavajuću sadašnjicu i budućnost. Organizatori su uložili veliki trud, pokazavši time zajedništvo i odlučnost, ali veličinu ljubavi koji imaju prema svome kraju. Došlo je iznenađujuće puno ljudi, a u programskom glazbenom dijelu nas je zabavljao "Aurora band" - Ako fešta biti mora, onda svira Aurora.

Nakon pozdravnog govora domaćice Katice, dožupana Pala i još nekih za vođenje programa se je pobrinul kustos muzeja u Križevcima i slikar Zoran Homen. Ispred domaćina je nastupil pjesnik iz Sigeteca Ivan Picer. Svoje pjesme o Komatnici je recitiral i književnik, slikar i pjesnik iz Koprivnice Milan Frčko, a pridružil mu se sa istom temom i pjesnik iz Križevaca Josip Petrlić Pjer. Jedan dio program,onaj najslađi, su pripremila i djeca vrtičkog uzrasta.

I na kraju je došel na red i pravi domaći prebogati i prefini ručak, nadam se da vam ne moram opisati kakav je bil. Ja bi ga baš takvoga jel barem svaku nedjelju.

Na kraju vam moram reči da smo otišli iz Komatnice sa posebnim okusom u srcu, u duši, u oku i želucu. Nismo mogli bolje provesti ovaj dan. Hvala Komatnici i vidimo se i slijedeće godine!!!!

 

 

 

Stara lesa u Komatnici

Plače stara lesa plače za ona vremena

kada se otpirala saki dan po milijun put,

kada su se snoboki na njoj dogovarali

i v selu svi šapteč, bez zlobe pomučko ogovarali.

E kak je to negdar bilo,

mam jutro su muži s kosama na polje išli,

još je bila kmica,

i stiha je otpirali da ne probude dan,

a čim je tratinčica od sunca glavu zdigla

kokoši, race, purani po dvoru grajali

pajceki, krave, konji se na kopanji napajali,

deca su napašu veselo krave tirala

i sim- tam, non- stop je otpirala -zapirala.

Često se znala nasmijati

kak mali Ivek nije mogel krave tirati

pak se je cele dane, sam po njoj veral

blatom je mazal, cvetjem kitil, mravce teral.

Još je za nju to tak friško sječanje

kak je njen Ivek uz nju odrasel,

i da je trebalo i njegovu decu bi odgajala

malo bi se klimala, malo škripala, ali bi ustrajala.

Jednog dana pognutih ramena,

tužni i bez glasa si su otišli, zaprli ju zanavek.

Kak je ko odlazil na njoj je suzu ostavil

i ošel prek Drave, prek.

Ostanite tu najte iti, nemerem vam ja sama biti.

Nigdo je nije slušal nigdo je valjda nije čul.

Zdehnula je polako i prepustila se turobnom čekanju.

Sunce, veter, mraz i snjeg su se menjali

frizuru joj kvarili, zajedno stenjali,

lesa to nije primječivala

samo je nijemo stajala i čekala, stajala i čekala.

Napuštena i zaraštena vu korov i travu, Dravu je gledela

i zgledala kak da Dravu moli, preklinje, pa opet moli.

Da joj Drava dopela nazaj sve te drage ljude

koje ona tak jako treba i voli.

Da sve kak i negdar bude,

barem još jemput, barem samo još jedan dan,

dok još more da na nogama stoji.

PjerJP