O4. svibnja 2013
I to se je dogodilo, nazvala me kolegica Ana i rekla da bi htjela da uz
nju na "Jagnjedovačkim legendama" (kraj Koprivnice) odrecitiram par
pjesama. Normalno da sam pristal jer kao prvo, nigdar nisam bil tam, lep
je sunčan dan i zakaj nebi nekaj novoga navčil. Nisam očekival nekaj
posebno i to je bilo dobro, jer došavši tam ostal sam bez riječi. To
nije bil samo jeden štagelj i tam par trčkov za sedeti već celo etno
selo sređeno da nemreš vjerovati. Prvo sam jednu vuru samo obilazil i
onak na grubo pogledal kaj ima. A ima od maloga muzeja, prek
presređenoga štagla, nekoliko malih starinskih kučica pretvorenih u
obrtničke negdašnje radionice, štandova sa domačim pripravcima,
igrališta raznih za djecu pa sve do jezerca i korita sa rifljačom za
prati rublje. I kaj je bilo super svi su domačini bili oblečeni u domače
rubače i nošnje primjerene ovom događaju.
A događaj je bil (prepisujem sa plakata)
371 ROĐENDAN SELA UZ SAJAM STARIH ZANATA I VJEŠTINA,
MIRISA, OKUSA I ZVUKOVA MINULIH VREMENA
Potpisujem i podebljavam tintoblajkom sve lepo kaj su tu naveli uz samo
dodatak da je tu celo selu i šira okolica oko toga angažirana uz veliki
blagoslov Dr. Hečimivća, njegove gospođe i njegovoga brata. Ovo je
nekaj posebno i slijedeće godine tam vodim cijelu obitelj, a i kumove.
E, sad je došel i red da rečem pa kaj sam tam ja delal? Prvo nisam bil
sam. Zmenom ili bolje reči sa Anom Jakopanec sam bil ja, i nas dvoje je
čitalo svaki po par svojih pjesama. Uz takmičenja u streličarsvu i nekim
drugim sportovima, uz muziku, uz domača i ukusna jela, normalno i
kapljicu posjtiteljima je dobrodošel ovaj predah satkan ljubavnih
stihova. Pljeska je bilo no na pijaču smo se posle pozvali sami
.
PjerJP
